СРЂ

883

58

Млет. Републике, видјели смо из списа бр. 34 А. М. 2./8. 1727.), а сазнајемо и из писма проведитора Д. Моћенига од 5./9. 1684. (А. 3. 1' unico; с. 36), у којему овај за Јована вели, да иде за примјером заслужних својих предака (seguendo 1' esempio de' suoi beneraeriti Maggiori). Који су то пак били заслужни преци Јованови, о томе немамо при руци писмених свједоџаба. У народноме предању остала је једино успомена о сердару Митру Синобаду и његовим јуначким дјелима, почињеним од 1645. г. у котару задарскоме, поглавито при освајању Земуника и у бојевима код Гламоча. Качић потврђује предање народно о Митру слиједећим стиховима: „Jeđan bješe mlađan kapetane Po imenu Mitar Sinobade. Cesto junak na vojsku iđaše Robi turska sela i varose, Ne bje nigdje boja ni megđana Bez viteza Mitra Sinobada, Oesto turske glave odsjecaše Od Glamoča roblje prevođaše. Njemu Dužde mrtvu plaću daje : Sv'jetlo perje od zlata medalje. Neka mu je dika i pohvala Pred gospodom turskom i latinskom I" Митар je одиста имао бити отац или стриц Јованов. Умр'о је свакако прије 1684. год., пошто га ни млетачке ни задарске Архиве списи од 1684. г. унапријед не спомињу.