СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. (Испор. бр. 10 „Срђа"). 11. Ово је писмо канцеларијски пријепис хућума цара Бајазита од 1510. године. Нашао сам га у архиву 1882. год. Кнез и властела дубровачка била су дала овај пријепис својим посланицима, који су ходили у Херцегнови, да уреде питање плаћања царине. Цар у писму каже да се Дубровчанима почело узимати у Турској по некијем скалама 5°/ 0 од Вумрука, а по некијем 4°/ 0 и да су се стога поклисари дубровачки Бенко Гундулић и Живан Сараковић тужили порти и показали писма, по којим њихови трговци нијесу дужни да плаћају него 2°/ 0 . То је показато писмо од посљедњег дана мјесеца рамазана 886, године (10 децембра 1481). Стога цар заповиједа да се врши оно што је установљено царским писмом. 12. И ово је канцеларијски пријепис који сам нашао у дубр. архиву 1882. г. То је писмо Селимово од 8. марта 1513. из Брусе; има садржај сличан оному из повеље истог Селима од 5. марта 1517, објелодањене од Miklošića. Писано је из Брусе. Цар одрећује да Дубровчани буду слати унаприједа сваке године исти данак од 12.500 дуката, како су га слали и прије за Мухамеда, оца му; да никакав турски службеник не смије од тога тражиги, нити им чинити штете ; да су Дубровчани слободни да тргују по Турској ; да немаду плаћати него 2°/ 0 од саме продате робе ; да за дуг имаду право да им свједоче људи из Дубровника ; да дужницима Турцима има судити кадија; да дужник има бити ухваћен за дуг ; ако који дужник побјегне у Дубровник, да га тражи дубровачки суд ; да имање Дубровчана, који умру у Турској, припада њиховој својти из Дубровника ; да буде кажњен онај који би у Турској учинио штету Дубровчанима. 13. Ово је писмо такоћер канцеларијски пријепис писма, које је писано у Цариграду. То је заповијед ^вијем турскијем службеницима. Писмо каже да су се дубровачки посланици Живко