СРЂ
ХИСТОРИЧКЕ УСПОМЕНЕ 0 СИНОБАДИМА
941
пуштене од витеза Павла Жунића; проведитор Вендрамин поклања Јовану : бунар са башћом у Врлици ; авлију, кућу и преграду на Врбнику, што је припадало Миловану Клисурићу, који је иселио са фамилијом у Турску ; даље декретом 7/4 1711. дарива му : два винограда у селу Кашићу, која су била својина сердара Гвоздена Радашевића (Радосовића ?) и сувише камапа ливаде испод порушенога манастира. На посљетку је било нужно због довршења нових утврда у Книну, срушити кућу витеза Јована, те у накнаду штете, проведитор Pisani одлуком 5/2 1713. уступа му кућу старе болнице и сувише — обзиром на Јованову многобројну породицу, (бројну, јер је са Јованом у задрузи живјела велика фамилија брата његова Филипа) — и кућу јавног штебанара са башћом. 1 Год. 1713. Мехмед паша босански (у спису : Chiaja di Bossina) ca својим Алајбегом и са другим из Клиса бјеше ударио на Врличку Крајину, поробио многе фамилије и отео велики број стоке — Јован са својима Морлацима изненада одлучно и храбро удари на непријатеља, присили га, да напусти сав плијен те да у бијегу без обзира потражи спас животу своме. Много Турака бијаше заробљено, а мноштво њих на мјесту изгинуло, а мећу њима прве поглавице. 2 Због важног положаја вароши Книна и због опасности, која је пријетила Друштву и Врлици, требало је предузети више опрезности. Стога ген. проведитор Emo одлуком 18/1 1714., да награди јунаштво Јованово, показано у пошљедњој битци, именује га пуковником и сопраинтендентом осим К н и нс к е још и Дрнишке и Врличке Крајине.У декрету овом износе се заслуге витеза Јована, који је у нај смјелијим окршајима прошлога рата посвједочио вјерност своју свједоџбама јунаштва, срчаности и преданости, и дјелима похвалним и гласовитим обогатио себе и кућу своју богатством заслуга, које је република са признањем видљиво увијек награћивала. Пошто Јован има одлично повјерење, изврсно искуство и храбро владање, те са таковим врлинама и способностима, што га достојно красе, Држава се нада, да ће он управом својом знати очувати Земљу,
1 Све ове земље и куће наслиједила су и уживају данашњи Синобади. 2 А. 3„ 29/5 1749. 1. V. с. 20—21.