СРЂ

962

СРЂ. — SRĐ.

Учитељка је схватила, што је он хтио рећи, али је то узела, као љубомору, па му више није ни одговорила и тим му одузела прилику да јој и даље зановета. Учова се срца то неугодно дојмило, али је морао даљну бригу о њој баталити и то тим више, што га тешко и неуморно дјеловање, слабо и мршаво издржавање свали у постељу. Да се сачува од погибељи, да почне трунути у својој собици прије него ли га се когод сјети, оде у оближњу варош, да се лијечи. Брижно лијечење, одмор и добро издржавање окријепе уча, те се почне придизати. IV. Пустимо уча нека пази свој посао, јер га има и на претек, а ми кад смо без посла, хајте да видимо што се догађа с учитељком и филозофом. Шансе су јако поскочиле, па се не ћете чудити, ако сваког дана видите филозофа на шетњи с учитељком. По граду се непрестано говори, да су се чак и заручили : женске завиде, а мушки кажу, да је то прелудиј комедије, која се има одиграти. Учитељка је међутим сва блажена, срећна и задовољна, а и филозоф такођер, али му често пута лице добије озбиљан, тужан изглед, ради његове „мисије" — како он каже. „Не лези, враже", сваку срећу прати, ако ће и сјенка несреће. Једног дана грацка полиција, којој је филозоф додијао но ћним скитањем и Душановим царством, добије „тјералицу", којом се тражи неки трговачки помоћник, који је свог газду прилично пошишао. Опис тога лопова „случајно" се подудара с изгледом филозофа, па полиција онако кивна, хтједне га ухапсити, али он покаже „чисте карте" ; па га пустише, док добију темељитије доказе. Сјутридан учитељка, која о том „малеру" није ништа знала, остаде изненађена, што је филозоф није отпратио до школе и од школе, а још више, кад окб 5 сати није дошао, да иду на обичну шетњу. Пошаље једног момчића, да пита газду, што је од филозофа. У мало се од туге и жалости није помамила, кад јој дијете каза, да га ни газда од синоћ видио није. Црна сумња, да је драги напустио, обузе њену младу, до тада срећну и пресрећну, душу. Је ли могуће, да је то оправио о н ; о н кога је