СРЂ

СРЂ & SRĐ

Год. Л Д ДУБРОВНИК, QA новембра 1 QAT ^Р- QQ God. VI. DUBROVNIK, <3\Ј. novembra * W 1 • Br.

ПОРУШЕНИ ЗЈ1АТНИ СНОВИ. (Сличица из учитељског живота). (наставак) Ђуро Марић, надучитељ. Учитељка је у летаргичном, немирном сну провела читаво јутро и тек се иза подне освијестила. Тада баци свој суморни и тужни поглед око себе и виђе стару мајку како горко плаче и проту како држи некакву бочицу у руци. Кад се мало боље освијестила, стане прибирати помућене своје спознаје и кад се сјети свега онога, што је било, окрене се на другу страну, а дубок уздах отме јој се из груди. Мајка је тада запита : — Како ти је, кћерце ? — Врло слабо, мајко ! — суморно и полагано одговори. — Скупи сву твоју снагу, рано, па све заборави. Бог ће дати, па ће добро бити ! Она једва саслуша материне ријечи, па тихо заспа. Мирно је спавала читаво поподне, а пред вечер се пробудила и изгледала је много боље, јер је сан окријепио и освјежио. Прото је тада запита : — Како сте ? — Што ме питате, кад и сами знате како ми је ! — Знам, да вам је тешко било вићети онога, који Вас је преварио, оставио и напустио, али Вам могу рећи, да морате бити захвални Господу Богу, што Вас је ослободио од оне и онолике напасти. — Опростите, г. прото, али Ви се љуто варате — горко примјети учитељка — кад тако говорите. Како могу бити захвална Богу, кад је допустио, да невин пострада онај, који ме неизмјерно љубио, који ме сретном и великом хтио учинити. 64