СРЂ

1010

СРЂ. — SRĐ.

Како је Господ допустио, да Српство изгуби још једног великана и да њим умножи број српских мученика ? ! — Господ Бог зна што ради, па не допушта појединим нитковима да се Српством шале и да упропашћују невину, честиту чељад. —- Нитковима ? ! Зар тим именом крстите мученике Српства ; зар тим огавним именом смијете назвати честите, поштене и узорне људе, који свој положај, своју срећу и свој живот за народ свој жртвују ? ! — загрми као гром учитељка. — Па да, што су друго него ниткови оне особе, које очупају свог газду, који их је подхранио и одгојио, па се по свијету размећу туђом муком и јевтиним Српством, ради чега полиција има увијек око на остале српске родољубе, које непрестано оптужује с очјукања преко државних граница, мислећи да су ти викачи, те свјетске протухе, агенти српске владе. А наши родољуби у том мишљењу утврћују полицију, кад се с тим пробисвијетима друже, кад их заштићују и бране, да се не сазнаде одмах што су и ко су — озбиљним и увјерљивим тоном одговори прото. Учитељка га смијешно погледа ; горко се насмије ; маши се своје торбичице, из ње извади писмо, које јој обећаје живот у Москви; пружа га проту и рече: — Прочитајте ово писмо, па ми тада одговорите, г. прото! Ах, како је овај свијет незахвалан ! — додаде горко и увредљиво. Прото прочита писмо, одурно га баци и рече : — Баш је овај свијет незахвалан, али и паметан, кад је изрекао : „дуга коса, кратка памет !" Да ми не речете, да казујем, а ништа не доказујем, молим Вас, да ме саслушате и да ми обећате, да ћете остати равнодушна на моје ријечи. — Молим Вас да чујем, а можете бити стални да ме ништа више потрести не може. Тада прото поглади своју дугу, густу, црну браду; у фотељ намјести угојено тијело, па када се увјери, да га учитељка озбиљним и куриозним погледом мотри, одговори : — Јутрос сам, као обично, пошао у кавану, да прочитам новине. Тамо наћем једног мог старог познаника, богатог трговца и познатог народног добротвора из Босне. . Пошто смо се изгрлили и ижљубили, искажем му радост што га видим у на-