СРЂ

ХИСТОРИЧНЕ УСПОМЕНЕ 0 СИНОБАДИМА

1075

буде дјелатнији, храбрији и уваженији код пограничних заповједника, са којима често расправља о разним диференцијама и питањима одрећивања граница. Закључује молбу изјавом, да тим именовањем не ће бити повријеђена ничија права у војеним унапријећенима, а ни држава не ће претрпјети какове материјалне штете. Оба Savia, којима је ова Јосипова представка са извјешћем ген. проведитора 30/8 1786. предата, да о њој даду своје мишљење, препоручују под 11/1 1786. односну молбу заслужнога официра и сердара Јосипа. Јосип обраћа се влади млетачкој, да му дозволи да 251 канап земље у Книну и Врлици, којима је Јаков дукалом 27/10 1735. био инвестисан, по смрти његовој може наслиједити његова жена, пошто са њиме да престаје нашљедство ове фамилије. Магистрат ,,dei Deputati et Aggiunti alla Provvision del dinaro" извјешћем 28/11 1791. на дужда препоручује молбу, и хвали Јосипа као заслужног официра, којег и сами аустријски официри штују. Млетачки Сенат декретом 7/12 1791. уважи молбу односно нашљедства жене Јосипове, а декретом 3/1 1794. именова сердара Јосипа сопраинтендентом граница Книнске Крајине са титулом и платом пуковника прекомораца, али да буде одијељен од редовне војске. Послије пада Републике Јосип је продужио своје службовање под аустријском, а касније под француском владавином. Бијаше одликован и почасном легијом" (Legion d' honeur). Јосип је умро 8. јан. 1811. г. Са њиме је изумрла лоза Бузи-а. Тијело његово покопано је у дворишту римокатоличке цркре у Книну. Надгробна плоча има овај натпис : EQUITI JOSEPHO SINOBADI THIENIENSI MILITARI MAJORUM GLORIA SUIQUE PRAECLARE GESTIS INCLITO THIENIENSI OLIM RECTORI, PERPETUO CONFINORUM SUBTRIBUNO QUI SUB DOMINIS VENETO, AUSTRIACO GALLICO EADEM FIDE ET SOLERTIA PLURIMIS MUNUS FUNCTUS OMNIUM COEQUANS GRATIAM AB OMNIBUS SUPRADICTIS PRINCIPIBUS SPECIOSE ONORIFICAM OPTINUIT A. D. MDCCCXL AETATIS LXVII ANNORUM