СРЂ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ, 21. Неки Мурат, по свој прилици турски часник, бјеше се погодио на Царини с драгоманом дубровачкијем, да ће му Дубровчани давати на Царини сваку четврту аспру. Али они му нијесу давали што су били обећали, зато се потужи господи дубровачкој, опомене их да врше своју дужност, иначе ће се он дигнути. Нема датума, ни мјеста. 22. Неколико писама садржи преписку Дубровчана са санџацима херцеговачкијем и пашама босанскијем и херцеговачкијем. Има писмо од 8. јула 1537. одрећено за Пери бега санџака херцеговачкога. Ово је остало непослато и бјеше још запечаћено, кад је дошло до мојијех руку године 1898. Овијем писмом Дубровчани га обавјешћују да му шаљу властелина Јерка Басељи с даром, што они зову цвијетак љубави. Док је санџак био у Гацкому, они су били одредили властелина да поће онамо, али да су га сада одредили за Мостар, јер је паша у Мостару. На овоме је писму печат дубровачке републике, има 41 милиметара премјера. У пољу су три куле, средња је нај виша и нај шира ; на доњој страни куле су врата. Повише врата је свети Влахо пред средњом кулом. На лијевоме крају поља је слово S. (sanctus) а на десному В. (Blasias). На около је натпис : f SIGILLVM COMVNIS RAGVSII. Писао je ово писмо канчилијер Трајан Пасков Примовић, који је био дијак српски од 1525-7 до 1536. 23. Писмо од 7. дећембра 1648. управљено је Мехмед паши, везиру од Босне и сердару војске у Акхисару, а служи као вјеровно писмо драгоману, који му се шаље. Ни ово писмо не бјеше послато оному, којему бјеше управљено. 24. Писмом од 10. марта 1680. обраћају се Дубровчани новому тефтедару од Босне и питају га, зашто није још дошао нови емин у Дубровник, кад је старому вријеме до марта изашло, те се овај диже.