СРЂ

SLAVENSKE KOLONIJE U ITALIJI

1125

spunil (odgovorila, tal. rispondere), ka ne bi pola (pošla) mang (niti, tal. manco) jena dan na skol. Ova mat (u) večer, kada je doša muž dom, je inu povidala ovi fat e (i, tal. e) obedva su sa vrl n-suspet („vrgli su se u sumnju" = posumnjali su), što činaše njihova šćer, i su sa vrl čuvat; sekond-dan („drugi dan" = sutra) su ju vidil, keje pola u crikvu trje zatvoril vrata za njom. Mat oš tat su dubital (sumnjali, tal. dubitare), ke njifova (njihova) ščer činaše zali fin („činjaše zlu svrhu" = zlo svršila), tr su dečidil (odlučili, tal. decidere) za ju ubit. Sekond-dan mat je čila (činila) kruh i dala jenu povač (pogaču), ke maše („imaše" = trebaše da . . .) ponit tatu van. Pena (netom, tal. appena) ke je rival (stigla, tal. arrivare) ova divojk van, je vidil, ke tat jebij(a) furnij(a) (svršio, tal. fornire) izdust jena fos (jamu, tal. fosso). Nonda (onda) čini (govori) on(a): „komu činiš ta fos, tat? ću vit (vidjeti), se (da li, tal. se) stajem ja". Je sa vrla utra (unutra = u) fos e tat je ju skana (zaklao, tal. scannare), je ju zapreta, tr je si ga poša dom. Dop tant temp (poslije toliko vremena, tal. dopo tanto tempo) je poša jena meštar s njevmi skolari pasijat (šetati, tal. passeggiare) nunde (onuda); ove skolare, kako pasijahu, su vidil četr lipe ružic i sekelike su tekle za hi (ih) nabrat, ma pena su rival kurt (blizu, tal. curto), ove četr ružic su se prominil na četr svić. Nonda ove skolare skupa s meštrom su rekle, ke nunde maše bit zaprećen koji svetac, su dal sindura kort(u) (javili su sudu, tal. hanno dato sentore alla corte), su pol dust, a su nal (našli) jenu divojk, ka jimaš jenu feritu (ranu, tal. ferita) na src, di (gdje) ju varaš (vraše) krv, oš jena librić (knjižicu, tal. libro) krajem (blizu), di govoraš, ke ova divojk biše svetic. Nije već (nema više, svršena je priča!). Jezik su dakle, kako se vidi, dosta dobro sačuvali pa ga kako sam već kazao — još jednako u kućama i među sobom govore, premda se za nj slabo brinu. Medov prijatelj, prof. Ivan De Rubertis, bio ga je doista dobro naučio, pa je i prevodio na talijanski i izdao neke Medove pjesme; on se je prvi i zvao „Italo-Slavo" i u zadnjim godinama svojega života (umro je g. 1889), kada se vratio u svoj rodni Kruč, učio je neke mlađe ljude našemu literarnom jeziku, od kojih ga je nedavno umrli advokat Vetta dobro znao, tako da je uvijek rado čitao naše knjige i latinicom i ćirilicom štampane. Ni boravak prof. Kovačića a