СРЂ

МУДРЕ ИЗРЕКЕ.

СТАРИНА X. Све вријеме направл>а. Нар. пословица. Љубав је вјечна мелодија човјечанства. Бајрон. Заслужује слободу и живот, само ко зна да то себи свагдано извојује. Гете. И најмање зло, ако се занемари, постаје превеликим. Помпејски графит. Негдашњи појам о користи луксуса, као средства да сс прибави радња, бијаше посве погрјешан. Прекомјерни добитак капиталиста бијаше само ограничио поље продуктивнијех употреба, на коме се, рационалнијем суставом, находи радње свакоме, док се задовоље све потребе. Моралисти грмљаху проти раскошју, јер економична страна предмета нс бијаше схваћена. Чинило се да нико не види, како је онда расипност превишка добити била економична нужда, без које би се био зауставио производ. Напротив, под суставом једнакости, богатство је редовито раздијељено између свијех друштвенијех чланова, као крв у здраву тијелу. Кад је то богатство било у рукама само једног дијела народа, губило јс своју животну особину, као што се догађа крви, кад се конгестионује на једноме, макар коме, мјесту нашега организма, и постаје отров, које треба да се све што прије трсимо. Г. Белами. У некијем тренуцима божанствена надахнућа пролазе поврх народа, потресују их, претварају их, узвисују их. То се дешава, јер носе у себи начела свијех моралнијех сила. Име имје: Вјера, Патриотизам, Слобода. Народи, који окрећу леђа тијем крепостима, непорециво су осуђени. Брзо освојени и раскомадани, нестане их сасвијем са свјетског попришта а то је и право. Негриер. Народ, који се ие брине пего за лагодан живог а мрзи рат, пропао је. Роосевелг.