СРЂ

ДУБРОВНИКУ.

НАПОЉ. Ф. КАРАБЕГОВИЋ. рто је љета, српски Дубровниче, Откада си са пр'јестоља пао; Сто је љета, откад чемпрес ниче, Гдје је њекад цв'јетак славе цвао. Сто је љета, како морем твојим Не чује се пјесма слободарка Ти пјевушиш, с тужним срцем својим : „Богје-хтио! Cpeha би нам — варка!"

Porušeni Manastir Sv. Jakoba. Дубровниче, моја памет сања, Да ћеш ув'јек душа српска бити, Ув'јек ти се барјак наде вити. Твојој слави, све he да се клања, Док је мора и његова жала, Док је Српства и српских гусала.