СРЂ

3 А БРАЋУ (ИЗ ТАСИНОГ ДНЕВНИКА). БИОГРАД. 1. ^Fo је било на годину дана пред српско-турски рат 1876. год. Све ми се чини — беше га упутио пок. Циндрић, адвокат, да га, као његова земљака, примимо под заштиту српских закона. Звао се Мато Братанић, родом, мислим да ће бити из Шибеника. Био је трговачки књиговођа у Пешти. После га, кад је било време, регрутоваше за солдачију. Али пређе у Србију. Сећам га се као данас. Био је то леп, красан младић. Тако око 25 год. Стасит, дрномањаст, отменога лика и држања. Радио је неко време код адвоката, па га онда узесмо за практиканта главне полиције. Свршио је школе у Задру. Имао је леп рукопис. Знао је немачки и талијански, па нам је, тако рећи, добро дошао у оним бурним догађајима, какви су предходили самој објави рата, када су масе страних, талијанских добровољаца потрчале у наше крајеве. Једном приликом један акат на талијанском језику допаде талијанском посланику. Њега такнуше појетске речи и леп рукопис. И главом барон Јонино, заступник краљевине Италије, радознао сврати једнога дана у полицију да се лично упозна са писцем Братанићем. Мато нам је био вредан и спреман званичник. Није му много времена требало, био је бистар, духовит, па се је врло брзо свикао свима канцеларијским пословима. По његову понашању и говору рекао бих да је био из добре куће. Није радо причао, па га нисмо ни распитивали да што ближе каже о својима на дому.