СРЂ

3 А БРАЋУ.

73

Рано с јутра обишао сам га опет . . . Био је већ у заносу. Лекар ми рече, да је већ наступило оно, што је он предвиђао. Црна смрт спуштала је лако, полако нањ своју тешку несретну руку. 5. После подне беше издахнуо. У црном, мртвачком ковчегу лежаше он. У лицу пожутио. Очи затворене. Али на уснама разлива се осмех — презирање живота. Добре и милостиве болничарке беху га лепо опремиле. На њему нов мундур. Обе руке и она рањава и она здрава сада заједно положене на прсима. А свуда око њега пуно свакојакога цвећа. На пољу се чујаху оштри војнички кораци. Вод војника постави се пред болницом. Чу се команда капетанова — на молитву. Четири друга Матина, на којима се виђаше велика туга за добрим пријатељем, узеше ковчег и понеше га на мртвачка кола. Сви ми поскидасмо капе. Војна музика засвира онај тужни Бетовенов марш вечан покој . .. Нека ти је вечан покој, добри Матија . . . Ти си у рајском насељу међу онима јунацима, који дадоше живот свој за браћу своју ...