СРЂ

ДУБРОВАЧКИ ФИЛОЗОФ. 1 МОСТАР. ДИМИТРИЈЕ МИТРИНОВИЋ.

/^лободни Дубровник дао нам је и једног филозофа, више него знаменитог. У рјешавању проблема материје показао је Руђер Бошковић толико мислене дубине и оштроумности, колико се може наћи у највећих филозофа свијета. Штета је само што се Руђер показао великим само у рјешавању тога проблема, и што се, може се рећи, ограничио на сам тај проблем о конституцији материје. И зато се наш филозоф и не може ставити уз прве филозофе свијета. Али се, с пуним правом, може ставити одмах до првих, и његово схваћање атома као центра сила учинило га је великим творцем једноставне атомистике и дигло га до једнога од најв;ћих твораца метафизичке подлоге објашњења природних појава. Тако је Руђер Бошковић у историји проблема материје један од нај знаменитијих мислилаца, а за нас је част и понос, дух недогледно висок и дубок, какав се не ће наскоро родити. Има само још два мислиоца у нас, који могу станути уз великога Бошковића. То је, с једне стране, Божа Кнежевић, са својом филозофијом историје, дубокоумном синтезом спинозизма са теоријом еволуције и научничким схваћањем историје; с друге

1 Литература: Dr. Fr. Marković: Filozofski rad Ruđera Josipa Boškovioa; u Radu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu knj. 87-89. Ту су и радови Рачког, Торбара и Дворжака о Бошковићу. G. Т. Fechner: Uber die physikalische und philosophische Atomenlehre. Leipzig 1864. Стојановић Коста: Атомистика P. Б. Ниш 1892. Стојановић Коста: Радови Р. Б. на пољу песничком, философском и егзактним наукама. Београд. 1903. Бр. Цетронијевић: Историја новије философије I. Беогр. 1903. Rogeri Josephi Boscovich: Opera pertitientia ad opticam et astronomiam maxima ех parte nova et omnia huiusque inedita . . . Bassani 1785. Ту су оригин. дјела Бошковићева, цјелокупна, изашла под његовом редакцијом.