СРЂ
80
СРЂ — SR£>.
стране, Бранислав Петронијевић, наш први филозоф који пружа свој цјелокупни филозофски систем, са својом Теоријом Сазнања, најтачнијом од свих које су се досле појавиле, и својом ингениозном метагеометријом и метафизиком. Чудно изгледа, да смо ми већ дали три доиста знаменита мислиоца. Међутим, дали смо их, и жалосно је од нас, ако их не познајемо и не поштујемо. Бошковић има своје угледно мјесто и у опћој историји филозофије. Његова опћа концепција свијета није довољно разрађена ни јасно уочљива, али он је и ту поставио неколике тврдње од презнаменитог значаја rio опћи развој филозофије. То су крајње консеквенце његове атомистике, — које се могу наћи изложене у радовима Косте Стојановића и нарочито Фрање Марковића, — али по тим консеквенцама постаће Бошковић још важнији тек доцније, напредовањем и побједом филозофског спиритуализма. Оно што је Бошковића до сада прославило, то је његова синтеза Њутновог и Лајбницовог схваћања материје. Као и велики Лајбниц, и Бошковић је материју дематеријализовао, и у том је његова велика и непролазна заслуга за ријешење проблема материје. Матераја као материја не постоји. Постоји само сила, конструктивни и конститутивни принцип цијелог такозваног материјалног свијета. Појам динамичке функције материје Бошковић је спојио са појмом динамичке супстанције материје, и у томе је његова синтеза Њутновог и Лајбницовог схваћања материје. Али пошто системи ових двају умних полубогова не представљају два консеквентно изведена екстрема, то и Бошковићева синтеза њиховог схватања материје није проста и чиста синтеза. У основној замисли Бошковићу се мора признати потпуна оригиналност, јер се динамичка функција динамичке супстанце материје ни у Њутна ни у Лајбница не да ни наслутити. Ова синтеза Бошковићева је тежа и оригиналнија од Хартманове синтезе Шопенхауерове воље са Хегеловом идејом. Материја код Њутна има динамичну функцију, а сама није динамична. Она је једна res extensa, пасивна, инертна маса, састављена из атома, која има ту чудесну особину да дјелује непосредно на даљину — actio in distans. И самом је Њутну било неприродно да нединамичка супстанца има фун-