СРЂ
ДУБРОВАЧКИ ФИЛОЗОФ.
81
кцију чисто динамичку, и зато је био присиљен ту функцију тумачити мијешањем самог Божанства. Тако је он, констатовавши да је кретање небеских тијела резултанта тангенцијалне и гравитационе силе, и не питајући за природни узрок њихов, обоје сводио на непосредно дјеловање самог Божанства. JTajбниц је у томе био консеквентан и цијело бивање у природи тумачио чисто механички. Али схватајући материју чисто динамички и спиритуалистички, он је ипак забацио саму динамичку функцију материје, непосредно дјеловање у даљину. Сад долази исторички моменат Бошковићев, и колико је год важно Њутново схватање динамичке функције материје, и Лајбницево схватање динамичке супстанције материје, толико је, и још више, важно Бошковићево схватање динамичке функције на динамичкој супстанцији материје. Његова теорија о конституцији материје је најдуховитија од свих што постоји, и, што је најглавније, она је у основи тачна. Тачна је тврдња да су атоми једноставни, сусилни, недјељиви, непротежити и иматеријални, и модерна физика ни једним својим ставом не говори против Бошковићеве атомистике, мада увијек не говори баш за њу. Оно што је апсолутно ново у Бошковићевој теорији то је његова тврдња, да су атома цектри сила. Бошковић узима, као и Лајбниц (но из другога разлога), да су атоми математичке тачке. Али те тачке не смију се идентификовати са чистим, апсолутно празним математичким тачкама које се могу идентификовати с небивством. То су математичке тачке, али реалне, сусилне, и оне имају особину дјеловања на даљину, без посредника. И да је још ушао у саму природу атома као центра сила, да је растумачио шта је ово што омогућује то непосредно дјеловање и у чему је биће онога нечега реалнога, што испуња атоме као центре сила, Бошковић би био један од највећих мислилаца што су се уопће појавили. Али видећи се, можда, у опасности да дође у сукоб са својим звањем, Бошковић се задржао на простом констатовању могућности да је та атомска суштина идентична са самом нашом душевном супстанцијом. Он се није смио да спусти у страхотни мрак појма несвијесног духа, који је супстанцијална подлога и свијесног духа, и несвијесне материје; он није смио да одлучно 6