СРЂ

82

СРЂ. — SRĐ.

идентификује супстанцу такозваног стварног свијета са супстанцом нашег духа, наше непосредне свијести. Бошковић је био врло близу ријешења основног и пајтежег филозофског проблема, и да по свом звању није био оно што је био, он би, без сумње, ријешио проблем јединства духа и материје свођењем материје на силу и свијести на несвијесни дух, као што је то учинио највећи мислилац свих народа и времена, Лајбниц. Тако је остао на пола пута, тврдећи да у математичкој тачци атомској мора бити нешто супстанцијално што је основ динамичке функције атома и што чини да атом као центар сила није чиста математичка тачка празног простора у ком постоје ти динамички атоми. Док се у проблему супстанце није потпуно слагао с Лајбницем, Бошковић се с њим слаже у питању: како може непротежити атом бити подлога, садржина протежите материје ? Питање је доиста мучно, и даде се ријешити само негацијом протежитости материје. Лајбницу је протежитост твари проста утвара, илузија, imaginarium. Тако и Бошковићу декартсколокеовски простор уопће не постоји. Простор (и вријеме) су модуси нашег опажања, начини орстојања предмета који су увјетовали устројство само нашег инструмента сазнања. Простор постоји само по атомима; чист, празан простор је просто ништа, небит, puram nihil. И тако за Бошковића не вриједи много непробојност или пробојност простора и материје по дотадањем схватању простора и материје. Материја није непробојна зато, што би она била један распрострти континуум који испуњава простор; она је непробојна, јер је динамичке природе. Али је непробојност материје за Бошковића несумњива, и закон о њеној непробојности један од главних закона који владају у цијелом такозваном стварном свијету. Исто тако велику важност придаје Бошковић Лајбницевом закону континуитета, коју је он схватио веома дубоко и употребио га да докаже нематеријалну, динамичку природу материје. Ми ћемо (по Франи Марковићу : Rad jugoslav. akademije 87-89. стр. 635) навести један Бошковићев примјер на коме ће се видјети важност закона непробојности и континуитета као и сама генеза замисли једноставне атомистике.