СРЂ

ДУБРОВАЧКИ ФИЛОЗОФ 83

Тиче се судара двају кугала, рецимо на билијару. Нека се двије једнаке кругље гибају једна послије друге, прва с мањом, друга с већом брзином; за неко вријеме достићи ће пошљедња предњу и судариће се с њоме. То је појава. Овај судар или је збиљно или само привидно додиран. Ако је прво, онда се или у једном, и то у првом, трену додираја брзине кругаља, још тик прије додираја различне, морају изједначити, те се једнотрена изједнаџба њихова догоди скочимице, промјена дотадањих брзина на нову бива скочимице, а онда је повријеђен закон непрекидне поступности; или пак, ако од првог трена додираја бива изједначење брзина поступно, то ће све дотле, док је брзина пошљедње кугле још иколико већа од предње, морати пошљедња кругља у предњу пробијати, а онда је повријеђен закон непробојности твари. Ако се, дакле, оне двије кугле збиљно додирују, то се за изједнаџбу њихових брзина мора повриједити или закон непрекидне поступности, или закон непробојности. Али ни један ни други закон не може се повриједити, оба су чврсто доказана, непобитна, неповредива: за то не може бити да су се оне двије кругље збиљно додирнуле, не може бити да би се изједначивање њихових брзина збило у наступу њихове додирне узасобице, или да се збивало у њиховој пробојној усобици, него изједначна промјена њихових брзина мора почети и дочети док су још кругље у некој растојини, или прије него што би дошле у додир. А пошто за сву природу постоји опћенити закон узрочности, то и она промјена брзина мора имати неки узрок, и то, пошто се узрок, који мијења количину гибања, зове силом, нека сила. Та сила, да изједначи брзине кругаља, прије него што би дошле у додир, дјеловаће или само на једну или на обје кругље. Али пошто постоји опћенити закон да све силе дјелују узајмично, с двије стране и усупроћце, те је једнак чину учин : то ће и ондје она сила дјеловати и на једну и на другу кругљу, или од једне и од друге. То дјеловање моћи ће с непрекидном поступношћу изједначивати брзине кругаља само тако, да ће увећавати брзину предње а умањивати брзину пошљедње кугле, то јест, у њима извијати нове, усупротне брзине, ради којих би се кругље, да дјелују само те нове, а не и оне испочетне брзине, мо-