СРЂ

84

СРЂ. — SRĐ.

рале међусобице одмицати, али пошто дјелују и оне испочетне брзине, то he се кругље само мање примицати, него што би нове брзине, то јест: кругље се не he примаћи у додир. Види се, дакле, из овог Бошковићевог примјера и његовог тумачења, да се, ако се хоће да одржи и закон континуитета и закон непробојности (а они се морају одржати), атоми при судару не смију додирнути непосредно. То значи да се они морају сударити прије него што се додирну. А то значи да у атомима морају бити иманенте атрактивне и репулзивне силе, примарно репулзивне, које одбијајући дјелују непосредно на даљину. Изједначење брзина наших кугла почиње на извјесној даљини прије судара, и у моменту судара брзине су већ изједначене. Тиме су сачувани и закон непробојности, и закон континуитета, а тим је растумачен и сам феномен судара. Тиме је уједно доказано да се атоми не смију представљати чисто материјално, јер се у том случају, макар како се сићушно замислили, морају у мислима дати дијелити и фактички бити дјељиви. Атоми морају бити недјељиви, нематеријални, сусилни, реалне математичке тачке. Механичка теорија атома не може да ријеши баш тај феномен судара. Јер ако се атом замисли чисто материјалистички, не може се јасно схватити пријенос кретања с једног атома на други. Схвати ли се, међутим, атом као центар сила, из кога избијају репулзивне силе - као што је схватио Бошковић — онда је пријенос кретања потпуно разумљив. И појава, да се кретање збива у сасвим одређеном правцу, такођер је растумачива, кад се претпостави репулзивност атома, а та је појава просто неразумљива, ако се атоми схвате чисто материјалистички. Правац зрака репулзивне силе, који је у акцији, детерминује правац кретања одбијеног предмета. У нематеријалним атомима, ценгрима сила, сачувано је и својство еластичности, као што остаје сачуван и разумљив закон одржања енергије. То је идејни темељ Бошковићеве једноставне атомистике, теорије динамичког (не спиритуалистичког) атомизма, или, ако хоћете, атомистичког динамизма. Ова тежња за динамичким тумачењем природних појава, избацујући чисто материјалну супстанцу која би била супстратум самог динамизма, има до данас цијелу своју историју, и о њој би се могло много и