СРЂ

8

СРЂ — SRĐ.

Пред црквом, у мало свијетина не премлати несрећног проповједника. Узалуд су попови покушавали да оразуме тежаке; да у Дубровнику, одакле је фратар, сви хришћани онако говоре; да онај говор није нека одлика православних! Узалуд се другога вечера грешни доминиканац мучио да окрене на икавску; не пође му за руком, те постаде још и смијешан слушаоцима. Тако је трајало неколико дана, па мораде побјећи из Шибеника. Али мени остаде у памети бијели фратар, који толико потресе моју нејаку душу и памет, који ме наведе да још онда почнем што више разабирати о тајинственом мјесту, гдје и кршћани говоре ришћански! Вријеме је пролазило, ја сам се борио за хљеб насушни и у тој борби поступно губио обмане и обајања младости, али чежња да видим

Дубровник одржа се. Најпослије, судбина учини да се преселим у наше јужно Приморје,- — добих учитељско мјесто у бокељском Новом. Била ми је онда двадесеттрећа година. Путујући у нови крај свога будућег пребивања, стигох у Ду-

' а ..... ^

: : -шљ ... 11 ...

јГ. : .

ff . N

-8 3

н ј i.

Urošev krst u Rozariju. (v. str. 12) S.

бровник. Парни брод сврати у грушко пристаниште рано иза подне, а остаће цијеле. ноћи. Пут од Гружа до Града пријеђох на колима, и био сам, у правом смислу ријечи, опчињен љепотом краја. А кад на Пилама искочих из кбла, кад угледах висока и мр-

ка градска платна, бршљаном обрасла, кад ми се умах приказаше очима Срђ, Менчеишна Кула и Ловрајенац; онда истом увидјех, колика је разлика између Дубровника и наших далматинских градова! Јер они наши, и по обличију, наликују један на другога, као рођена браћа, а да је Дубровник од друге лозе, то се види на први поглед. Чисто снебивајући се пријеђох опкоп, покретни мост, па унутрашња градска врата, па уђох на „Плацу", међу два дугачка реда једноликих, од старине мрких дворова, са сведеним вратима и прозорима при дну, те ми се учини, да пролазим кроз какву фантастичну улицу, која ће ме одвести у неки неслућен крај, каки се у сну привиђају човјеку!