СРЂ

ИМПРЕСИЈЕ. У СПОМЕНИЦУ МОЈОЈ МИЛОЈ ПЕРСИЦИ.

БАН. ПОЉЕ. ДРАГ. Ђ. ТУФЕГЏИЋ. „Dein Herz ist mein, „Und soll auf ewig bleiben." 1. (^ећаш ли ce, драга моја, оног момента, ког се судба показала и сувише милостива према мени, јер ме доведе преда те, да видим први пут твој витак стас; мек, диван, бео образ: мио поглед необичних очију; божански осмех руменкастих усана, који се измешао са небесним звуком твог финог гласића, рекавши ми: да ти је драго што ме видиш и познајеш . .. То је моменат пун вредности, неизглављив, трајан, вечан, јер ми те је он уселио у душу; то је моменат који је био подлога свему што сад имамо: нашој љубави . . . Ја га се тако сећам, тако радо сећам! Је ли да и ти? . .. 2. Нашао сам те болесну. Ми смо онда били још тек нови познаници, али је нови познаник делио твоје боле. Твоји образи, ти млечни, обли и алабастерски образи, показивали су трагове твојих мука ... И у тим тешким часовима, мени је ипак био упућен један топао поглед, који ми је душу размекшао. Тада сам сасвим тужног срда, и потонувши у побожно ћутање, мишљу се молио Богу за нову познаницу . . . 3. Успели су нам у ново познанство убацити пелена ... Ја сам ти писао прво писмо, које је цртало у међуредовима мој прикривен а увређен љубавни бол; оно је било и сувише оштро за твоју невиност у ономе, у чему си терећена. Ти ниси умела тада протумачити праву садржину мог првог писма,