СРЂ

КЊИЖЕВНЕ УСПОМЕНЕ 95

Жуковског сажаљење. Он ми приђе, узе мирно од мене јастуче, понуди ме да сједнем и пријатно разговараше са мном. Ја му најзад објасних стање ствари — и одох чим бјеше могуће. * ^ ^ Пјесник Жуковски је већ тада био у мојим очима од великог значаја ; мене је усрећио наш састанак, и ако је био промашен, и дошавши кући, сјећао сам се са необичним задовољством његова смјешкања, пријатног звука његова гласа и његових мирних пријатних покрета. Скоро су сви портрети Жуковскога врло слични ; његово лице није спадало у ону врсту физиономија, које су се тешко радиле због његовог промјенљивог израза. Заиста године 1834. није било више ни трага од болешљивог младиђа, када се наши родитељи представише „Пјеснику у руском логору" (под овим насловом изашли су први списи Жуковскога.); он је био лијепа раста, права мушка појава. Лице његово је било мало знојаво, као млијеко и крв, без бора, из кога дисаше мирноћа; држао је главу спуштено као утонуо у ослушкивање или у мисли; његова ријетка коса падаше у прамењу по голом челу. Из његових дубоких, мрких као у Кинеза очију, сијаше мирна доброта и око његових потпуно пријатних уста играше вазда једва примјетни али срдачан осмијак пун наклоности и уљудности. Његово полуоријенталско поријекло (његова је мајка, како је познато, била Туркиња) показиваше се јасно у његовим цртама. Неколико недјеља доцније опет ме је опоменуо на Жуковског стари кућни пријатељ, позната типична личност, Војин Ивановић — Губарев. Губарев, сиромашни газда орловскога округа, стајао је у младости у блиским односима са Жуковским, Уваровом и Блудовом. Ои је био у њиховом округу осамнаестога вијека представник француске философије, скептике, Енциклопедије и рационализма. Губарев је говорио изврсно француски, знао је Волтера на изуст и уздизао га је изнад свега на свијету. Његово душевно образовање било је право француско прије револуције. Још данас се сјећам његовог вазда хладног и јасног смијања, настраних мало циничких мнијења и испада. Судећи по његовој спољаљашности био је као створен за самосталну егзистенцију. Био је висок и врло ружан, с лицем пуним богиња. Дуго задржавање у провинцији заиста је нешто утицало на Губарева. Али ипак је остао