СРЂ

КЊИЖЕВНЕ УСПОМЕНЕ 99

једног ваљаног патриоте нарочито мора да се одстрани) несрећну слабост за француски језик, који је он немилостиво кварио, мијењајући непрестано број и поријекло, тако да је код нас у кући имао надимак „Monsieur 1' artiele". Поред свег овога морали смо вољети Михајла Николајевића због његовог златног срца, неизвјештачености, искрености, која се може познати у свим његовим дјелима. Мој посљедњи састанак с њим био је жалостан. Ја га посјетих послије дугогодишњег растанка у Москви, баш пред његову смрт. Није могао више да напушта собу и тужаше се на болове и костобољу у свим удовима. Није измршавио, али смртно блиједило покриваше његове пуне образе и даваше му болан, жалостан изглед. Навике, скупљање чела и разрогачивање очију задржао је, али нехотичан подсмијех због ових покрета служио је само зато, да побуди дубоко сажаљење за једног пјесника, коме се тако примјетно примицаше крај. Ја говорах о његовом литерарном раду; да се по Петроградским круговима опет почињу цијенити његове заслуге; опомињах га на значај „Јури Милосавског", као дјело народно . . . Лице Михајла Николајевића оживе. „Хвала, хвала", рече он - „ја сам већ мислио, да сам заборављен; мислио сам, да су ме младићи данашњих дана повукли у блато." (Михајло Николајевић никада није говорио са мном француски — али је увијек у руском употребљавао врло енергичније изразе). „Хвала", понови он дирнут и стегну ми топло руку, само што сам га увјерио, да није заборављен. Сјећам се, да су ми тада долазиле прилично горке мисли о тако званим литерарним славама. У души осудих Сагоскина малом помисли. Зато се, мишљах ја, радује тај човјек ? — Па ипак, зашто да се не радује? — Па зар није од мене чуо, да још није потпуно мртав у јавном памћењу ... а горе смрти од те нема за човјека. По некој литерарној слави није ниједном додијељена та пролазна радост. За периодом лакоумних уздисања хвалом, долази период безосјећајног пријекора а затим — потпун заборав . . . И ко од нас има право, да потомство узнемирава својим именом, оскудицом, бригама и својим тежњама ? Нијесам мало радостан, што сам добром Михајлу Николајевићу случајно баш пред свршетак начинио такву, и ако малу радост.