СРЂ

98

СРЂ — SRĐ.

бине одређеној узаној сфери. На маскаради у племићском клубу нису му ни једног тренутка давали мира. Непрестано га узимаху под руку, једна маска одмијени другу, он пак стајаше непомично, слушаше брбљање и гледаше својим мрачним очима час на овог час на оног * * На крају хоћу да кажем још неколико ријечи о такође noкојном књижевнику; и ако је спадао у „cliis minorum gentium" никако се није могао сравнити са горе поменутим — о М. Н. Сагоскину. То је био блиски пријатељ мога оца и посјећиваше нашу кућу за тридесет година нашег борављења у Москви, скоро сваки дан. Његов „Јури Милославски" био је први велики литерарни утисак у моме животу. Ја сам овај роман познао, када сам био у пансионату код некаквог Вајденхамера. Тамо нам је учитељ руског језика, који је у исто вријеме био и класни старјешина, причао у слободном времену садржику истог. Са горућим интересовањем пазили смо на доживљаје Кирше, Алексија и разбојника Омлата. — И ако ми је „Јури Милославски" изгледао као потпуно дјело чуда, остаде ми на чудноват начин писац ове књиге, господин Сагоскин, увијек од једне вриједности. Разлози зато леже у томе, што личност Михајла Николајевића није била од оне врсте, да чувство поштовања и усхићења, које је његов роман побудио, појача. Чак насупрот она је ослабљавала. Сагоскин није имао на себи баш ничег племенитог ни непријатног, ништа од оног, што може да утиче на младићку мбћ уображења. Он је био прије смијешан и његову рјетку доброту срца нијесам умио да цијеним по заслузи ; та се особина опажа лако у очима лакомислене младежи. Сагоскинов стас, његова чудновата скоро спљоштена глава, четвороугаоно лице са кратковидим и слабим очима, необично кретање његових обрва, уста и носа, кад би се због чега зачудио и уопште, када говораше, изненадно клицање, покрети и дубок зарез, који његов иначе кратак подбрадак дијељаше као у два дијела — све ми то изгледаше чудновато, нескладно и смијешно. Осим тога имао је он три врло смијешне слабости: прво, хваљаше своју необичну тјелесну снагу, друго је био убијећен да му се ни једна жена не може противити, и најзад (шта код