СРЂ

r

ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ

101

Изгледају кукавно, у очима сузе и питају штогод. Бациш бакрен новац и одеш. Падну ти на ум Илка-Огај и сеоске угарске пјесме. Једном ријечи — Угри ! Бог с њима ! Нек иду с Богом и сви остали, који долазе у Русију макар што просити. Такви су остаци лијепог словенског и нама нај ближег али исторички несретног српског народа, о коме се може судити и који се може познаги само у његовој домовини. Све што се зове Босном, Херцеговином, Далмацијом, Србијом, Црном Гором, Хрватском — све је то насељено српским народом. Све то, изузевши Хрватску, сачињавало је Стару Србију и за сјајног њеног процвата (1336-56) она је управљала још и неким дјеловима Маћедоније, Албаније, Тесалије, Сјеверне Грчке и западним дјелом Бугарске. У вријеме, кад се ми нијесмо [olli били сасвим ослободили татарског јарма, Србија је била цивилизована и држана за културну државу као и Венеција и Византија, које су у то доба биле штоване по западном свијету. Али, за 500 година турског јарма и угњетавања других непријатељских народа, српска је култура замрла. Од нај старијих су времена Срби великом већином православни; од мањине католика један дио признаје се Хрватима, ма да су Срби. У неким земљама, гдје станују Срби, има становита тежња, која располаже јаким средствима, да се шири католицизам и ко се не признаје Србином живи мирније и удобније. Оваке прилике подржавају мржњу измећу једне и друге странке, али патриоти, надасве у посљедње вријеме раде против струји, а њихов рад пада на плодно тло, јер народ осјећа живо племенску везу и држи за брата свакога, који је његова језика Али ће ме сада читаоци питати : Молимо Вас а гдје је историја позоришта ? Умјетност је израз народне душе. Позориште је огледало његова живота. Тужна је душа српског народа. Тужно је и његово позориште. Нај љепша позоришна здања налазе се у Далмацији, гдје се утицај старе талијанске културе опажа још од оног времена кад је сва Далмација осим Дубровника била под власти млетачком .