СРЂ

102

СРЂ — SRĐ.

Главни јој је град Задар, опасан старим, чврстим бедемима, чији булвар пружа пријатну шетњу. Истиче се саборна црква из XIII. вијека, која подсјећа на пизанску. Има позоришна лијепа зграда која припада талијанском друштву, гдје гостују путујуће оперне и драмске талијанске дружине. Српске пак дружине приказују у хрватском клубу. који има за то врло згодну салу у красној палачи на морској обали. Много оригиналнији је Дубровник, не велик град, ријетке љепоте, са посве мало модерних зграда, што му даје особит старински изглед : красно по талијанску поплочане пијаце, улице тијесне на млетачки начин, старински манастири са храмовима, грацијозни сводови и мостови, готички балкони, ријечју Венеција, но без класичне талијанске нечистоће што чини Дубровникјош више привлачним. У дубровачком позоришту, додуше, нема ништа ванредна. Засебна позоришна зграда нема чела а не види се с улице ништа ванредна, јер је затворена опћинским домом и другим зградама; али је то позориште прилично добро удешено тик кнежева „Двора". У њему с партером и ложама има мјеста за 500-600 људи. Овдје гостују разне путујуће дружине. У Далмацији треће је позоришно здање у Шибенику, мјесту које броји до 12 хиљ. То здање у својој нутрини наличи дубровачком, али је мало веће. Његова спољашност није нај љепша, унутра је раскошно украшено у стилу ренесансе; нарочито упада у очи резбарија. У ложама, галерији и партеру има мјеста за 800. И овамо свраћају путујуће дружине. Али нај виша од свих позоришних зграда у Далмацији је она у Спљету, који је главна трговачка тачка за Далмацију с врло лијепим пристаништем. Позориште је и споља и унутра врло укусно израћеио и може да садржи до 1500 душа. У позориштима у Дубровнику, Спљету и Шибенику гостују кадгог српска а кадгод талијанска друштва. Свијет је у Далмацији уопће лијеп ; особито женске одликују се елеганцијом и правилним цртама лица. Но још љепши и стаситији су Срби — Бошњаци и Херцеговци. Они су и нај ватренији родољуби, до најмањих ситница. Боре се за своју народност. Босанци као и Херцеговци, без разлике сталежа, мушки као и женске, носе српску народну ношњу. Ако је баш нужда коме од њих да се одјене по европску, он натакне на главу српску капу, да га не би, Боже сачувај, узели за Западњака.