СРЂ

104

СРЂ. — SRĐ.

Он је први приближио српску драму к европској. Његова дјела : „Пучина" (из живота вишег свијета), комедије „Тако је морало бити", „Протекција", „Обичан човјек", историјска драма „Кнез од Семберије", „Свијет" и друга имају свуђе велики успјех. Послије Нушића нај популарнији је Иво Војновић. Његов комад ,.Смрт мајке Југовића" не силази с позорнице. Прошле сезоне на позорници приказивана је у Београду 9 пута, што је ријеткост, јер се комади више од 2-3 пута не понављају. Она је типичан српски производ, који има и све врлине и све мане српске драмске литературе ; као и већина на историјској је подлози, а сам писац назива је драмском поемом. Појава њена изазвала је у штампи различита тумачења. Једни су је уздизали до небеса, други су нашли, да је народни мотив неистинит, стихови неприродни, да језик није народни, а сами заплет да је и сувише наиван. Суђење једних, као и других је претјерано. Истина, нека су мјеста сувише дуга, друга пак наивна, а срета се и неки сувишни мелодрамски повишени тон, али то су обичне мане српске драме ; не гледајући на то она има и неоспоривих врлина : идеја је узвишена, задахнута је народним духом, а сретају се и лијепи литературни стихови. Кнез Никола Црногорски написао је: „Балканска Царица", врло је занимљива и често је приказују. Преведена је на руски језик, али, на жалост, врло слабо. Популарни су такоће и слиједећи писци : Гундулић (XVII. в.), Љубомир Миловановић, Милан Савић, Суботић, Крстоносић, Мргуда, Јовановић, Цар, Јакшић, као год и хрватски писац Август Шеноа и други. Од руских писаца приказује се: од Jl. Толстоја „Власт таме", од А. К. Толстоја „Смрт Јована Грознога", од Тургењева „Нахљебник", од Сухово-Кобилина „Свадбе Кречинскаго", од Чехова „Три сестре", од Најденова „Дјеца Вањушина", од Горкога „На дну живота" од Крилова „Сорванец". Од чешких ауктора даје се: од Јарослава Квапилова „06лаци" и Бажене Викове „Бирјук". Од Пољских — Сенкевића „Ко је крив". Западни репертоар сачињавају класици: Шекспир, Шилер, а од савремених: Ибсен, Хауптман, Судерман, Мељак, Ервје, Сарду, Ровета, Каљдерон, Грилпарцер, Шницер и многи други. Из свега наведеног види се, да би узалудно било тражити макар какав