СРЂ

ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ

105

систем и правац. Од преводних комада приказује се све оно, што је пало на памет коме од преводилаца да за бину удеси. Тако су под аустријском контролом, српски драматски радници нашли инстинктивно здрав и користан репертоар. Као год што мајка, која не познаје ни физиологије, ни анатомије, доноси својој дјеци здраву храну. Разумије се, да би се од самог постављања и извршавања могло много више изискивати, али узимајући у обзир невелика средства и неповољне прилике, у којима глумци раде, треба им много што шта опростити. Аустријска власт не зановета њемачким и талијанским дружинама; народ жели своје народне дружине, али не успјева вазда. Још треба споменути, да се сви Срби не служе истим писмом ; православни пишу већином ћирилицом, а католици већином латиницом, а неки и старом ћирилицом. Огласи ћирилицом штампани не привлаче толико Србе католике; а огласи латиницом штампани привлаче често и православне и то спрјечава неколико развитак народног позоришта. На овом пољу није још поникао ваљан плод, јер се тек назад 30 година, или мало прије почело, с почетка спорадички, појављивати народно позоришге. Ја бих Српству жељела једну Ристори. За њу се каже, да је била одушевљена проповједница препорођаја своје отаџбине. Велика умјетница-грађанка учинила је за свој народ више, него ли највиши државници. И сам коаљ Емануел указиваше јој наклоност, а Кавур је називао својом најбољом сарадницом. Али за то хоће се прије свега њен таленат. Геније стоји изнад сваког трвења. Требало би да се појавн Српска Ристори, и кад би она издавала огласе — било ћирилицом или латиницом — за њом би поврвио васколик српски народ. Нешто нас сили да из српског позоришта заћемо у живот српског народа, живот који оно не умије да прикаже. А живот је његов пун поезије. Ношња му је красна, пјесма оригинална и врло музикална; има пјесама које су пуне њежности и туге, а има их које пјевају народно јунаштво, још од времена борбе с Турцима. У звуцима пуним љепоте и хармоније даје он израза свим осјечајима душе. Србин ратар радо пјева, у свакој пригоди као и Талијанац. Кад би се родио српски Глинка, свијет словенски би се обогатио дивном опером.