СРЂ

138

Велико разочарање ... До мене сједаше мој друг, с којим сам се нај прије упознао, кад сам дошао у туће мјесто. — Ах! — уздахнух и укоченим погледом, пуним меланхолије, гледах у њега. — Какви су то снови били, који су те за овај час начинили правим чудовиштем ? Јамачно си сањао нешто лијепо, убаво, ха, а овамо ништа по сриједи ха, ха, ха — Циц је ли ? Дакле у Морфејевом наручју ? Но, хајде устај, моји те очекују. Шум ријеке, која је испод прозора носила дрвље и камење, подсјети ме на нешто. Бацим поглед доље, али оне гранчице више нема . .. Боже, гдје ли је она сирота жртва ! ? Јамачно ће превалити читав простор ријеке, а валови ће је завитлати тамо амо, док се најзад не изгуби у какву већу воду. Тамо ће иструнути и њен ће живот тако неопажено завршити у непрегледној морској пучини

* Aleksa Šantić. Ustani i preni i pohodi one Sto nevoljno cvile sa surovih puta ; Njih, pogledaj eno, kao stoku gone, Zar ne vidiš rane od željeznih knuta ? Je li ti u duši žar veliki Hrista, Bije li ti srce vrlošću covjeka, Vjeruješ li Slovo što Istinom blista I u slavu Oca tece ko rijeka : Ne odvrat.i lice ! Pruži ruke svoje Onima u jarmu što kukavno stoje I cekaju sunca kroz maglu i oluj ! Pomozi i spasi! Nevolju sprijeci ! Izgrli, izljubi; rane izliječi I ridaj i plači i sa bratom boluj I