СРЂ

r

0 ПОМЕН БРОЈУ „СРЂА" 131

У том колу мудар природњак нпже биље, те је везано са народним обичајима, као и друг му, који вјештим пером каже бјеснило сињег мора. Ту нам старинар каже посљедње новце, које је ковао пријашњи Дубровник и красотица, те нам слави стару везилачку умјетност дубровачких госпођа. А ево и оних, који нам приповиједају неке згоде и незгоде из дубровачке хисторије, као стољетну борбу Дубровчана с кугом, везе с Ђорђем Бранковићем, установе на корист невољника у Граду, пад републике, или нам из стољетне прашине доносе староставне књиге дубровачке властеле. Други нам бесједе о научњаку Брњи Кабоги, или нам зборе о филозофском умовању Руђа Вошковића,

Дубровник.

или о пољачком кнезу, те је дошао у Дубровник ; а старац мудром ријечи учи узданице свог рода и племена. У колу је и дична кита приповједача, а међу њима из туђине витез путник блиста пјесничким надахкућем и нордичком маштом, кад прича о кнезу Душану и његовој Мирхи, кћери дубровачког кнеза. Властоски кмет прича дјеци доживл,аје при оном паду у госпаревом двору 31. јануара 1808., а други нам из далеког краја прича о Зану Катани, бјегунцу из Дубровника 1808. године ; један нам приповиједа, како су жабе гракнуле на Францезе те их у бијег затјерале и како су Мљечани подземном тутњавом топова забринули учењаке, а други нам слика Личане.