СРЂ

132

СРЂ — SRĐ.

Један нам хумором описује супруга књижевника, а други утваре мужа, којег је морила љубав, а још други прича о жртви младог Шибенчанина за ослобођење браће од турског зулума за посљедњег устанка, те још један слика војника на Морави. Један поморац пако прича о згодама и незгодама дубровачког мрнара, кад је 1808. скинута дубровачка застава с брода. Пјесници се овом приликом надахнули светим жаром, те Дубравко пјева о вијећању властеле у кнежевом двору оног кобног дана, кад у зборници : „Дрхће жижак у тамнини ноћној" а властела

„Чуче муком покучене главе".

Свети Јакоб.

Један предлаже да се селе, други самоубојство а трећи : „Изумр'јеп1!..." те се и заклињу. „И заклетвом Upu сушону сунце" „Ах od боли запламти се огњем." Витез путник проклиње вухвенике превратнике, те су у Скочибусином двору сновали издајство, а клања се домороцима праведницима. Други сада чуо да топови са Срћа поздрављају разоружање градских бедема и кличе : „О салве Граде" — А фатум се смије и дозивље дјечака да иду до Михаљског гробља: „У спомен оног жалосног дана" кад су 31. јануара 1808. Францези укинули републику.