СРЂ

188

СРЂ. — SRĐ.

— On je figura stravaganta i čini figura stravagantissima u retorici i u životu. (Lice nastrano i u svemu ti je veoma nastran). A Džore će uskrsnuti, kao Deus ex machina, ispodprove: (kijun lađe). — „Džore je gospar od gospara, pa iza propasti republike sve je postalo malahno, a osobito neka gospoda, moji rođaci, koji znadu za retoriku koliko moj Grujo (nadime Baru) za metafiziku. Jeste li me razumjeli ? Bili su opareni, pa nijesu znali s koje će strane, a osobito i i je boljelo, jer su bili na domak Gružu, a Džore se uz to uspeo na provu kao pulina (kip na kljunu lađe). Ištom se lisidrili a bilo je pričeka kod bote (mjesto u Gružu), pa ee njeka mlada vladika: — Evo nam, Bogu hvala, i Džore, dosad je bio prazan grad bez njegove presence (nazočnosti). — Evo nam ) Džore, je li ? A ne dunda, majeina brata ? Da znadu u gradu za Džoru da je mahnit, ali svi ш; znadu, što mi je jako žo, da je moja nepuča (sestrična) luda kao sipa (mekušac). I nestalo Džore, jer mu nije bilo stalo za neke moderne gospođe i gospare. To je bilo u večer u subotu, pa Džore prenoćio s Barom na Pilama u Boža Ukropine i uranio da u Gospi sluša svetu misu, jer odlućio da ga iskreaju na Lopud, gdje mu je to blaženo imanje, taj crni fedekomis. Po gradu se govorilo, da je došao Džore, jer ga je svojbina daleko držala od grada, pa bi rijetko s Lopuda. Kad je s Barom izlazio iz Gospe, njekakva će Prijekarica, kao od đavolije : — Gosparu Džore, molim vas, je li svršila misa od vilana ? (seljaka). — Da, lijepa Katice, svršila je sad misa od vilana, a poeeće ovaj čas na misa od k .. .. ! Džore je onaj dan zaimao konja u Andra Đurašića i jahao po placi, a pred njim Andro s čibukom od antipa, a u njemu dva aršina. Debeo ćibuk, a lula kao grijanica. To ti je bilo kao o pokladima; nije bilo čeljadeta, a da se ne nagleda Džora, da se nasmije.