СРЂ

ПОЈАВА CATAHE У ЛИТЕРАРУРИ. _ i — Проф. В. барон ЉубибратиН.

Већ од давних давнина овај видљиви свијет намеће човјеку са својим разноврсним појавима ријешење многих проблема, које често пута и узапудно куша да протумачи. Свјетлост те га развесељује ; доброта те му душу осваја ; нека сила створитељица, коју свуд око себе и у себи осјећа, све то побуђује у њему помисао на једно неизмјерно добро наднаравно биће, које он називље Богом. Али с друге стране примјећује, да за свјетлости долази тмица ; да након нај дубље тишине настаје олуја ; да зло и опакост често упропашћује добре ; да у свијету влада и нека сила разоритељица. Ове појаве приписује неком злом бићу, те га називље С а т а н а. И овака борба између Ормухда и Ахримана, мећу принципом добра и зла, није још докончана, и ако богови попримише тијеком вијекова друга имена. Змија старозавјетне објаве још увијек налази мјеста у свемиру, ма да у подређеној улози, и пошто је на Голготи био уздигнут крст на којем је умро Бог-човјек, да скрши силу и премоћ пакла. Као што Јехова није него еволуција, боље говорећи метаморфоза Ормузда, исто тако мора да уза себе трпи и Ахримана, с којег се узрока чини оправдана и ријеч шпањолска: Destras de la cruz esta el diablo. C a т a н у сусретамо нај прије на религијозном пољу, одакле га човјек тијеком времена пренио и на поље умјетности. Његова улога с почетка не бијаше подрећена, ма да не бијаше порекао свој првотни характер. Умјетници и пјесници покушаше да тој појави удахну особити живот, да заодјену месом хладни костур, што им потпуно пође за руком. Опремљен наравним и наднаравним елемептима, одразиваше С а т а н а религијска и филозофска начела свих вијекова. У старо доба инкарнација зла постаде у средњем вијеку страшило човјечанства, да у доба Ренесансе