СРЂ

ПОЈАВА САТАНЕ У ЛИТЕРАТУРИ

191

спаде на просту комичну фигуру. Из овога га положаја отеше Гете и Бајрон, а потпуно га рехабилитовао Кардучи. * * * Дуализам се у вјери опажа већ и у примитивних народа. У Акадера зли су дуси представљени као пакосна бића, која човјеку чине само зло, а не познавају ни милости ни сажаљења. Вјеровање у демонска бића бијаше у Асираца и Бабилонаца извором маћије, што се у европејских народа очитује у њиховим причама и легендама. Код Египћана бијаше Тифон нај изразитији представник зла, а истодобно антинародни дух. Подријетлом био је Тифон добар дух једнога народа, с којим су Египћани били у борби. Када подјармише тај народ, тада се Тифон преобрати у зао антинародни дух Египћана. Осирис, добро биће првога реда, у непрестаној је борби с Тифоном, богом таме и ноћи. Када креће против њега, не употребљава небеско оружје, него иде на војну са својим стријелцима и колима, спушта се низ Нил на својој лађи, како би то могао чинити и нај лошији фараон, одређује кретње и протукретње, бије битке, осваја градове, док тако не уништи по цијелом Египту мбћ својега противника. Мање него ова борба измећу представника добра и зла, нас интересује вјеровање старих народа, да је принцип зла потекао из првобитнога принципа добра. Митологија нам и књижевност старих Египћана подава мало материјала, да свестрано изнесемо нарав и биће злих духова. Али тим више материјала налазимо у вјерским назорима Индијанаца. По индијској се митологији боре Сура и Индра против злих демона — А с у р а — којима на челу стоје А х и и Б р и т р а. Осим ове борбе, индијска митологија познаје и другу, духова свјетлости проти духовима тмине. Када у развоју повјесничких догађаја Индијанци покорише и подјармише друге народе, и њихов пантеон прими нова божанства. Ш и в а мећутим не може никако да буде помишљен као апсолутни принцип зла, јер може и стварати. Штовише, у колико нам је могуће просудити, можемо рећи, да у религијозном систему Индијанаца нема мјеста представнику апсолутнога зла, будући је зло само прелазни стадиј у добро. Тако читамо у В е д и, да је Р а в а н а, вр-