СРЂ

192

СРЂ — SRĐ

ховни бог духова тмине, присилио Б р а х м у, да му удијели неумрлост, али да је, заслијепљен од своје охолости, пао од руке В и ш н а и постао човјеком, Р а м а. 0 сличној инкарнацији грешникове душе читамо у М а х а б а х р а т и, да се је из тијела горостаса Суспали, када је пао устријељен од Вишна, подигнуо блистави пламен. То бијаше његова душа. Пошто је затим прошла кроз одређена јој тјелеса и тако се очистила од гријеха, повратила се у небо, гдје се стопила са својим почетним извором с Богом. То ће по назорима Брахманаца бити коначна судбина зла. С овога се узрока индијски краљ Висвамитра не упушта у савез с демонима, да њиховом помоћи доће до части и моћи, већ хоће да својим покорничким животом присили богове, да му испуне сваку жељу, што наравно и постизава. Ако је овако код Индијанаца зло пролазни стадиј у добро, код Перзијанаца је напротив зло елеменат у свему опрећан добру. Код Иидијанаца су Вишну и Шива два појава исте моћи на створитељице, код Рерзијанаца Ормузд и Ахриман боре се за власт над свијетом, јер су у снази и моћи дорасли један другому. Ормузд је створио свијет, пак га је хотио створити добрим. Али створење може опстојати само равновисјем сила које противно дјелују. Противљење ових сила удахне Перзијанцима мисао, да их крећу два непријатељска принципа, један добар и човјеку користан, други зао и шкодљив. Зли принцип није вјечан попут доброга принципа : док Ормузд не створи свијета, не бијаше зла. Али онога дана, када је стварајући извукао ствар материју — из ништа, те узбудио оне силе, које њоме управљају, тада се по њиховим учинцима, противним један другому, појавио геније разоритељ, Ахриман. Као што се Ормузд очитује у свему што је корисно и лијепо, у свјетлу, правди и крепости, тако се Ахриман појављује у свему што је штетно и ружно, у тами, злоћи и гријеху. Жеља да разори хармонију свемира, учини стваратељицом ову моћ злодјељатељицу. Ахриман узбуди духове, који по свијету сију чемер и гријех. Краљеве тјерају на тиранију, а људе на краћу и убојства. Осим тога узбуди злодухе, који без престанка нападају на природу, те се противе правилности њезиних кретања. У исти час кад је Ормузд стварао свјетло, човјека и све што је добра на овоме свијету, извео је Ахриман из ништа таму, шкодљиве животиње и штетне билине : завидан чо-