СРЂ

Лука Ћелевић веоград Ltjka. ćelovicL С Р R Đ

Год. God.

VII.

ДУБРОВМИК, 0 1 DUBROVNIK, OI.

маја maja

1908.

Бр. Br.

САФИР и ЗОРМЕНА.*

10.

Спјевао Радомир Кр. Орлински.

I. Тамо, гдје се зраци сунца У Гангесу светом мију, Хималаје те с врхунца Бисер-росу с цвијећа пију; У бајноме Хиндостану Гдје вјечито цвијеће цвјета, И гдје с неба слатку ману Посу жедна уста св'јета; Гдје тишине света крила Ваздух носе ароматни И свемира вјечна сила Моћни диже престо златни ; Гдје облаци позлаћени У небеса куле праве, И у морској бијелој пјени Огледају сјајне главе;

Први пурпур-зрак ту просу Из њедара рујна зора, Животворну изли росу И позлати вијенце гора. Прву ту је земљу така' Страсни пољуб сунца сјајна, Копрену јој свуче мрака И распучи њедра бајна. Цар вјечности ремек-дјело Ту погледа од свих прије, Непресушно створи врело Уњ вјечите поезије. Јер у кристал - бистре чесме Гангес рађа пјене свете, Рајске птице поју пјесме А сирене, нимфе лете.

* Основа је овој поеми у неколико приповијетка В. Вагнера (Мудлике Кота), која је написана прозним стилом, али с друкћијом композицијом, која је мјестимице и банална, те сам према својој пјесничкој машти многе чинове изоставио и замијенио другом граћом. Приповијетку сам обукао у пјесничко рухо. Догаћај сам пренио у оријенат, описујући богато и раскошно подножје величанственијех Хималаја око цвјетнијех обала свете и божанствене ријеке Гангеса, јер ми је најмилије било, да су ми јунаци поеме родом из њедара раСпаљивог, чаробног истока. Поеми сам дао име „Сафир и Зормена". У дијалозима измећу јунака и јунакиње износим двије крајности и одјелите погледе на свијет, живот и мирисну љубав, која свијетом доминује. Поему посвећујем блаженој, предрагој ми Сјенки Зелидиној. Р—*омир. Кр. Орлински. «"V"' '■ : iV ' 3* ■' 12