СРЂ

178

СРЂ. SRĐ.

Кроз прашуме тамо бајне Бенгалије теку воде, Покрај којих руке тајне Ткају ћилим од природе. Сиједи бајам тамо цвјета Под чаробном сјенком грана, Ту је извор пића света И небеска слатка мана. Ту у давном добу цвјета Царство једно срећно, славно, Гдје најсилниј' владар свјета Цар Бендереј влада давно. Јединица кћер му мила Урес бјеше царских двора, Дражеснија него вила У пјенама чистим мора. Нигдје људи чара њена Не видјеше на свијету, Јер прекрасна тад Зормена У младости бјеше цвијету. Ал' ју туга много пута Спопадаше — тешки јади, Тужи, плаче, свуда лута Анђеоски створ тај млади. Цар Бендереј кћерку жали И њеном се јаду чуди, Мисли, како да у шали Развесели њене груди. У раскошне своје дворе Он нареди будалама, Да му кћерку развоворе Свирком, шалом и играма.

Залуд бјеху игре разне Красне пјесме, свирке бајне, _ Зормени су груди празне, Нико не зна њене тајне. Цар мудраце тад чувене Од — свакуда дозва к себи, Од њих који јад Зормене Да са срца диг'о не би. Тридест и три дана пуна Мислили су сви за бајну, Најпослије први туна Мудрац откри своју тајну. Да принцезу одвест' треба Преко гора — преко мора, Гдје су чисти зраци с неба Пурпурнија исток-зора. По горама и шумама Она сумор, јад ведриће, Што јој груди њежне слама, Тек весела тада биће. Други рече: Голог трупа, Сјајно сунце кад исходи, За три дана да се купа У студеној, бистрој води. Божја вода њој ће чиста С душе дићи тугу, јаде, K'o прашину роса с листа Са ружине хвоје младе. Трећи мудрац Сафир млади „Знам, принцези што је!" рече, „Јасни су ми њени јади, Знам, на срцу што ју пече!