СРЂ

218

СРЂ. — SRĐ.

Грчки је принцип правилног живота нашао свој нај бољи израз тек у рационалним ренесанским теоријама у настајном вијеку. Hutcheson, 1 шотски философ из 18. вијека, држи, да су сви наши природни нагони добри и згодои и да их као таке треба с нај већом пажњом и нај марљивије задовољавати. Он је тиме дошао у сукоб са шотским клиром, који је потпуно презирао људску природу. „Ни најмање не служи на част Hutcheson'у", говори Buckle , 2 „што је први у Шотској устао у обрану тако ниских појмова". И французки су се филозофи 18. вијека, кушајући да ставе мјесто религиозних принципа згодне за разум у основ нашег живота, вазда позивали на природу човјекову. Мало прије револуције појавила се у три свеске радња чувенога барона Holbach'a а под именом: „Опћи морал или дужности човјекове, основане на природним захтјевима". 3 Тај писац, који је у своме раду заступао чисто материјално атејистичко гледиште, изјавио се, да морал мора, ако хоће да буде опћи, одговарати природи човјековој, т. ј. мора да се оснива на његовој битности, особинама и каквоћи, једном ријечи на свему ономе, што се стално и непромјенљиво налази у свим индивидуама његовог рода и што га, као тако, одликује од осталих животиња." Да морал буде добар и чврсто основан, мора да истиче на првом мјесту познавање људске природе (I. S. 32.) Тај принцип узајмљен у прастаре философије, налази се и у рационалиста 19. вијека. Виљем Хумболдт мисли, да се крајњи цињ човјеков. т. ј. онај лиљ, кога му је предназначио разум на основу својих вјечитих и непоколебљивих испитивања, састоји у што хармоничнијем развићу свију његових способности, из којих се мора склопити једна потпуна и савршена цјелина. Исто тако и Lecky, 4 веома чувени модерни историчар, сматра циљ живота као потпуно и савршено развиће свега онога, што се налази у оним одношајима, које је природа означила. (Наставиће ее).

1 Moral Phylosophie, London, 1755.

2 Buckle. — G-eschichte d. Zivilisat. in England II., S., 415.

3 издата први пут у Амстердаму 1773. на франц. језику.

4 History of. European Morals 3. ed. London 1877.