СРЂ

ОПТИМИСТИЧКО-ФИЛОСОФСКЕ СТУДИЈЕ

263

одијело са себе и онако голи, често уз то обрасли дугом косом, лутали тамо-амо као год и друге животиње. Тако је у Месопотамији и у цијелом једном дијелу Сирије постојала једна секта под именом „травопаси.". То су били људи без икаквих станова. Они се нијесу хранили ни хљебом ни воћем ни уопће којом другом из обичних људских храна, него су се скитали по планинама и пустињама чупајући траву и разно коријење. Чишћење тијела сматрало се уз то неким знаком штећења душе и у свете су се убрајали особито они, који на своје тијело нијесу никакве пажње обраћали. Анастасије с усхићењем прича, како свети Антоније, отац монаха, у својој старости није никад хтио да опере своје ноге (Lecky). Така су учења морала, да како, уроћени човјеков инстинкт до краја изврнути и изопачити. Породични и друштвени осјећаји били су до тога угушени, да су се фантастични хришћани понашали невјероватно равнодушно и грубо према својим родитељима, породици и према свим људима уопће. Један је свети био особито поштован само зато, што је био према својим вазда строго хладан и, шта више, дрзак и груб. Говори се, да се један занешењак обратио с молбом монаху Сизеусу да га прими у манастир. Монах га је питао, да ли има својих ближњих роћака и пријатеља, — „Имам само једног јединог сина", одговорио је хришћанин. „Добро, узми и утопи у ријеку свога сина, па ћу те тек онда примити у калуђере", — одговорио је калућер. Отац нај прије пристане, да изврши вољу и захтјев монахов, али тек у посљедњем тренутку савладала је љубав родитељска и не би извршена воља фанатикова. Ко је желио да буде чланом хришћанске заједнице, морао се чак и домовине одрећи (Lecky). Таки су појмови ухватили чврсто коријење дубоко и широко кроз цио ред вијекова. По мишљењу воће шотске цркве 17. вијека „била је само једна једина ствар, која је могла изненадити, а то је, како се могла уздржати земља, кад је видјела гадну драму, коју човјек на њезиним леђима игра, да се не провали од ужаса и да га са свом његовом гадошћу не прождере; јер заиста нема у цијепом саздању ништа гадније ни одвратније од човјека". 1 1 Buckle. — G-eschichte der Zivilisation in England Deutsch v. A. Ruge. II., S. 383.