СРЂ

262

рока уопће Сенека се изразио, да је природа човјекова основана на неваљалој и скроз слабој основи. Та се основа по његовом мишљењу налази у нашем тијелу, које је по себи толико ништаво да не вриједи о њему чак ни нај мање мислити. Наше тијело или „месо" није ништа друго него нека врста љуске, у којој се душа само тренутно и у мимогред зауставља, ради чега се оно никако и не може сматрати њезиним сталним пребивалиштем. Тијело је за душу неки терет, тавница из које она тежи да се што прије ослободи. По Сенекиновом мишљењу душа треба да се бори с тијелом, јер јој оно и проузрокује сваковрсне патње и незгоде а она је сама по себи чиста и неповредљива и толико узвишенија од тијела, колико божанство од материје (Zeller 1 с. S. 683.). Далеко још развјенији дуализам с омаловажавањем тијела и уздизањем душе карактеризује хришћанско схватање човјечје природе. У четвртом и петом вијеку послије Христа то је учење пошло тако далеко, да је борба противу тијела постала неком врстом лозинке. Аскетизам се развно у свој својој снази по цијеломе хришћанскоме свијету. „Борба противу глади, жеће, сна и умора, порицање свакога уживања, које би човјек могао својим чулима опазити", а особито се захтјевало потпуно уздржање од полнога сношаја и т. д. Све је то и много сличних других захтјева по мишљењу оних, који су вјеровали, тоебало испунити, па тек онда да се поће правим истинитим путем живота. Тврдо вјеровање, да је људска природа из темеља покварена, изазивало је у самој ствари жестоку борбу противу ње. Свако је и нај невиније уживање кињено и као смртни гријех презирано. Велика је разлика мећу тим схваћањем и оним мирним и веселим тоном грчке философије, која није ни помишљала на каквугод борбу противу тобожње корупције и несавршенства човјечје природе. 1 Та је дуалистичка теорија тако далеко пошла, да су њезини прозелити с тежњом да спасу своју душу пали у погледу физичког живота до нивоа дивљих животиња. Тако су се ти људи издвајали из друштва и као пустињаци лутали по шумама и планинама кријући се по пећинаиа и разним гудурама, да их не изију дивљи звјерови. Чак су неки, да би боље души угодили, бацали 1 Lecky. — Hystory of European Morals. 3. ed. ch. IV.