СРЂ

228 СРЂ. - SRĐ.

Светли дани — Маринко. — 4 мојој 0Ј1ГИ. IX. Питаш, да л' те волим, Да л' те љубим јако, А незнаш, да срце Стишавам једнако. Један часак само Крај њега кад ниси, А оно већ јеца: Гди си, гди си, гди си! Та, крај тебе само Оно сретно гуди, Ko нејако чедо На мајчиних груди, А без тебе стрепи, Малаксава, пада, Кб сироче бедно Без помоћи, нада. X. И одласка, стиже задњи час. Хат гвоздени, већ у ватри вас, На одсудни рога чека знак, Па у густи да одјезди мрак. Срце моје језа проби ево, Душу терет притиснуо зло, Реч застала, телом дрхћем вас, Као задњи ту да ми је час.... И још један трзај, један трен, Парип врисну, јарбм ознојен, И воз крену. Замагли се све, И падоше крупне сузе две