Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

једничко духовно имање не само разних делова српског, већ и целог српско-хрватскога, па и знатног дела бугарског народа. Она се опева у пространој области од Трста до Солуна, од Скадра па до Риле. Ови културно-историјски моменти, који на широке масе могу вршити известан, често и врло велик утицај, за нас су питања другога реда пред питањем о важности ових обласги за српски народ, као једну етнографску целину. Код овога питања треба имати на уму да је Стара Србија остала не ' само централна област међу источним српским земљама, него она је једина област преко које разни делови српског народа могу међу собом непосредно општити. Стара Србија је земља у којој се састају и преко које се додирују области моравско-вардарских Срба с областима динарских Срба, И пошто је, стицајем нарочитих прилика, зона у којој се та два велика дела српског народа састају постала врло уска, то је постала опасност да се тај потребни контакт не прекине, што 6и значило немогућност српског народа да постоји као једна етнографска целина, а то значи колико и пропаст једног народа. Од шеснаестог века на овамо у овој области врше се етнографске промене, које су стално испадале на штету српског народа. Те етнографске промене нису се вршиле због тога што би српски народ био неспособнији за културну борбу, већ на против због тога, што се једна држава удружила с једним народом да фазичком силом. искорени сраски елеменат из ових класичних и за српски народ тако важних области. И због тога арбанашко продирање, исељавање српског народа из ових области и насилно поарнаућавање српског народа су за нас важнија питања и од самих историјских реминисценција и од историјске важности ових области за нас, премда ни према томе не можемо остати равнодушни, нарочито због тога што се тиме наша нацнонална ексистенција доводи у питање. То је био најважнији разлог наше сталне узнемирености, нашег националног рада у тим областима и сталних брига целог српског друштва. Због тога ћемо питању арбанашко-српских односа, историји арбанашког продирања и етнографским приликама ових области обратити нарочиту пажњу. Проблем српско-арбанашких одношаја врло мало је научно третиран и није доста јасан.