Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

15

Овде се не могу дубље упуштати у тај проблем само ћу истаћи оно што су многи страни и домаћи писци запазили, а то је да област између црногорских Брда и Качаничке Клисуре преставља ону област Балканског Полуострва, у којој су се, за по следња три столећа, извршила највећа етнографска померања и претапања. У овој области већ од шеснаестог века врши се ширење арбанашког елемента на рачун српског. У Средњем Веку центар српског народа и српске државе, најбољи и најкултурнији њен део данас је скоро сасвим поарбанашена ! Само у правцу према Северу и према Истоку етнографска граница између Срба и Арбанаса поремећена је на штету Срба најмање за сто педесет километара ваздушне линије. Док је у Средњем Веку граница између Срба и Арбанаса ишла у главном између Призрена и Љуме, данас она иде бд Преспанског Језера на Куманово, Ристовац дуж целе Србијине границе до Новог Пазара и Сјенице. Несумљиво је према свима историјским изворима да је источно од линије Призрен Ђаковица српски народ живео у огромној већини. О томе сведоче сви очувани историјски споменици и сви пописи села и људи који су сачувани од тога времена. Да је у области између те линије и Јадранског Мора било српскик села сигурно је, али колико, не може се тачно рећи. Има неких индикзција по којима би се могло закључити да је и у тој области, нарочито данашњој Малисији, било доста Срба. На та размишљања поред осталих наводе и ови моменти. Изненађује мноштво географских српских назива у областима, у којима данас ретко ко зна српски. Друго, Г. Цвијић је нашао у Поречу и Тетовској котлини српских породица које тврде да су пореклом од Скадра и Малисије. На послетку многа арбанашка племена тврде да су српског порекла и својатају се с разним црногорским племенима. Тако на пример за Хоте се тврди да су знатним делом српског порекла, од исељених Пипера и Чевљана. Бериши су знатним делом кучног порекла. Вероватно су српског пбрекла и Клименти, Шаље и Гаши, који се својатају са суседним црногорским племенима. (Ј. Цвијић, „Основе“, 111, стр. 1163.) Ипак поред ових свих момената може се с доста поузданости рећи да је у областима западно од Призрена и Љуме и у Средњем Веку било мање српског народа, као што је Арбанаса веома ретко било у жу-