Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

затворено, у се повучено вредно, трезвено, штедљиво и веома себично. Опажа се да су суморност, оскудица веселости и хумора и слаба фантазија особине које захватају знатне делове, нарочито скопске Старе Србије. (Цвијић, „Основе“, I, !98). У областнма источно од Вардара, нарочито у Поречу, Кичеву, Копачу и Пологу већину становништва чине Срби који у јужном делу припадају средњевековним македонским племенима Мијацима и Брсјацима. Поред тога у знатном броју има Арбанаса и Помака. У Горњем Кичеву Арбанаси и Помаци чине преко половине свега становништва, Зајас је сав арбанашки, а Горњи и Доњи Копач чисто српски. Етнографски је најчишћи Пореч, јер од његових 38 села само је једно арбанашко. Српско становништво ових области је више црномањасто и смеђе но плаво, већином средњег и малог раста и врло вредно. У тетовској котлини Срби још чине већину, док Арбанаси заузимају планинска села и околину. Арнаути су пореклом од Дебра, с Косова, Метохије и Љуме, затим од Маће, Дукађина и Мирдита. Арбанаси су се почели досељавати у ове области по прилици пре 170 година. Арбанаси су се најпре доселили у високе области око Шаре и Кораба, а одатле су у разне котлине Старе Србије и Северне Македоније слали своје арамијске чете, које су клале, убијале, отимале стоку, имање, разваљивале стаје и станове (бачила), онемогућили српском становништву да се баве сточарством и земљорадњом, присилили га на тај начин да иде на печалбу и да постепено исељава. Упоредо с тим насиљима ишло је усељавање Арбанаса, који су тежили да к себи добаве своје браственике и саплеменике. Тако је за последњих сто седамдесет година насељена велика маса Арбанаса у Дебру, Кичеву, Зајасу и тетовској котлини. Овај процес потискивања и поарбанашавања српског елемента био је нарочито интензиван у областима северо од Шаре и Карадага, нарочито на Косову, Метохнји, Дреници, областима око Призрена и у јужном делу Новопазарског Санџака. Поарнаућавање ових области вршено је на три начина, исељавањем српског становништва, усељавањем Арбанаса у чисто српске области и поарбанашавањем српског становништва. Процес потискивања српског становништва почео је давно, али он је почео да се интензивније врши тек после великих српских сеоба у XVII и XVIII веку. 2