Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

18

Српско становништво ових области, нарочито Косова и Метохије, преп,стављало је у средњем веку најкултурнији део српског становништва. У суседству су му била малисорска и миридитска арбанашка племена. Као што је познато то су физички веома плодна и експанзивна племена. У ових планинаца вера не игра тако велику улогу. Када сађу с планина они су скоро без изузетка примали Ислам, и прилагођавали се захтевима турске државе. Они су нарочито фароризирани од стране Турске, сачињавали су најхрабрији део њене војске, од њих је у Цариграду образована нарочита Султанова телесна гарда. У Старој Србији њима је толико гледано кроз прсте да не само што нису зарезивали турску власт, већ су и сами Турци трпели од њихова зулума. Српско становношсво било је пуштено гим распуштеним горштацима на милост и немилост. Они су отимали земље, стоку, имања, па чак и жене, одводили децу, и уцењивали. Ти су зулуми трајали неколико стотина година, и понављали су се с јачом жестином за време Карађорђевих и Милошевих устанака, првог и другог српско-турског рата и за време разних црногорско турских ратова. Понављани су чак и за време грчко-турског рата. Због тога увек за време ових догађаја и непосредно после њих вршена су велика исељавања срлског становннштва с Косова, из Метохије и из Новопазарског Санџака у Србпју. На тај је начин дошло до тога да скоро једну целу трећину становништва Краљевине Србије сачињавају ови досељеници с Косова, из Метохије и Новопазарског Санџака. Тврди се да је из ових области само од године 1880—1900 иселило у Србију преко 60.000становника. Српско становништво које је остало у Старој Србији довијало се на разне начине како ће да спазе живот. Најпре је промењена ношња. Сви су мушкарци примили арбанашко одело, обријали су главе и носили перчине. То не чине само прости тежаци већ и свештеници, само да што мање падају у очи, и да се што мање излажу опасности. Женске су, на против, сачувале српско одело. Исто тако приман је и арбанашкн језик, којим се говори на пољу, пред Арбанасима, Турцима и странцима, а српски језик се употребљавао у кући. Многи су од зулума били присиљени да привидно приме Ислам, и многи Срби за дуги низ година на пољу врше обреде мусломанске, а у кући обреде хришћанске вере.