Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

СТАРА СРБИЈА. ГЕОГРАФСКА И ЕТНОГРАФСКА СЛИКА.

У овом чланку покушао сам да дам заокружену слику о земљи и становништву Старе Србије. Материјал је највећим делом узет из Цвијићева рада „Основе географије и геологије Македоније и Старе Србије“, који је због своје волуминозности и строго научног карактера неприступачан ширем кругу читалаца. Богати, у три опсежна тома разбацани материјал покушао сам да средим и прерадим колико је то потребно за један прегледан чланак. Поред тога местимице сам уносио непромењене пасусе из тога дела. То сам чинио онде где је Цвијић под непосредним утицајем природних појава и етнографских прилика стварао живе и јасне слике, које се врло често одликују и богаством опсервација. Питање старосрбијанско може српску јавност разноврсно интересовати. Стара Србија је наша етнографска матица, центар славне Немањића краљевине и царевине и њен најкултурнији део. Поред тога те нас земље могу интересовати и због тога што краљевина Србија најбржи и најкраћи излаз на море добива преко Старе Србије, и што српске краљевине могу доћи у непосредан додир тек преко ове области. Па ипак, премда се ке може одрећи велика важност свима овим моментима, има један моменат који ја сматрам као важнији од свих. То је питање васпостављања нормалних етнографских и политичких односа у појединим областима Старе Србије, нарочито на Косову и Метохији. То је питање створено сталним фаворизирањем арбанашког елемента од стране Турске, које је имало за тежњу да српски елеменат у овим областима искорени, да се од осталог Српства, нарочито од Србије и Црне Горе, отргну вардарски Срби, да се на тај качин Српство раздроби, и престане постојати као једна етнографска це1 *