Стара Србија : Географска и етнографска слика (1912.)

лина. Мислим да је ово питање важније од свих/ -или важно као сва остала, нарочито због тога што ' рно нбће. престати да буде акутно ни онда кад се границе срцске д.р,жаве пруже до мора. Хтео сам да овим чланком на њ‘свратим пажњу. Ако ова мисао буде читаоцима јасна и разлози довољно убедљиви сматраћу да је чланак одговорио камери коју сам имао, кад сам се одлучио да га напишем.

I

Име Стара Србија, као географски назив, постало је у деветнаестом веку под утицајем државних промена које су настале иза ослобођења кнежевине Србије. Када се ккежевина Србија, као засебна област, јавила на картама, географи су морали створити нов географски назив за оне областн средњевековне српске државе које нису ушле у састав кнежевине. Старом Србијом назване су тада централне, јужне и југоисточне области средњевековне Србије. Све неоелобођене областн старе српске државе нису прозване Старом Србијом због тога што су неке, услед нарочитих прилика, добиле у току последња четири века нова провинцијална географска имена, која су као таква ушла у географске карте пре ослобођења кнежевине Србије и пре постанка имена Стара Србија. Као свако ново географско име које покрива једну такву област ни Стара Србија нема својих јасно опредељених граница. Дуго се дискутовало о томе где престаје граница Македоније, а где почиње граница Старе Србије. На послетку је у науци превладало мишљење, које је заступао Цвијнћ, да Старом Србијом треба назвати оне области старе српске државе које су до пре ослобођења Србије у домаћим и страним картама називане Србијом, и из којих је становништво називало своју земљу Србијом и српском земљом. С тога гледишта назив Стара Србија обухвата области на југу и југоистоку од Скопља захватајући области од Кратова испод Овчег Поља па преко Вардара (Ј. Цвијнћ, „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“, књига 1, стр. 44 —45). Ако се овако ограничена Стара Србија успореди с границама средњевековне српске државе, онда би се она највише подуцарала с јужним границама Милутинове државе или државе коју је наследио цар Душан (Станоје Станојевић.