Старе српске биографије. Књ. 1

74 > МИЛИВОЈЕ БАШИЋ

узме од мене, и не доби, безумни, него злим срцем не могаде ни рата подићи, ни љубави учинити, молитвама Светога. И врати се, опет!" посрамљен, али не могаше изићи из отачаства мојег, јер затворих све стазе његове помоћу светога господина мојег. А краљ Андрија умоли ме да изиђе у своје царство. И“ја, послушав молбе његове, оставих га. И отиде с миром, велико бетнчашће и хулу понесав царству својему. А ми отидосмо свако својему дому, славећи Оца и Сина и Светога Духа и светог овога преблаженог Симеона, брзог помоћника нашег, и сад, и увек, и у веке векова, амин!

Месеца фебруара у 13. дан помен. међу светама пречасног оца нашег Симеона и новога мироточна српског и ктитора велике лавре студеничке. -

Пошто је Господ и Спас наш Исус Христос милошћу и многим издашностима просветио · васељену, источне и западне крајеве, које на чести владаоцима раздели, учини самодршшима области српскога престола од почетка овога Светог Симеона са сродницима његовим. После овога тога светога и сама учини самодршпем отачаства његова. (Он, дакле, у божанственој правди упасе стадо своје, створи домове божанственога славословља, па, потом, приближив се старости мнотогодишњој, сина својега (Стефана постави за намесника венца: престола отачаства својега, који, поревновав родитељу својему, пошто је владао, би начелник монасима, Симеон.“

А овај пречасни отац Симеон, оставив власт, дану му Богом, прими анђеоски лик с подружјем својим Анастасајом, и, отишав у Свету Гору, постави себе на сваки добар живот и послушност.

=— 12 Први пут посрамљен, с бугарским царем Борилом.

1 Венац — круна. = Управо: Симон.