Старе српске биографије. Књ. 1

86 СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ

Испуњен ради тога великом радошћу, не одложив нимало, отиде родитељима, да би измамио отпуст. По обичају запроси од њих молитву и благослов, говорећи: „Господари моји, рекоше ми да у тој и тој планини, и име јој помену, има много звериња. Ако задобијем вашу милост, ви ћете ме благословити и пустити да ловим, па, иако 32допнимо, немојте се љутити на нас, јер чух да онде има много јелена“. (Отац му учини по вољи и рече: „Господ нека је с тобом, чедо, нека те благослови и на добро упути“. А мати као мати загрли га и слатко пољуби, па га отпустише с миром, али му заповедише да се брзо врати. А не. знађаху да он неће да лови јелене, него хоће извору живота, Христу, да њиме напоји јелену сличну душу своју, распаљену огњем жарке љубави његове.

Да би уверио своје родитеље, посла у гору ловце, па спремљеним, каода Бе гонити звериње, рече: „Под гором чекаћу вас до у јутру“.

кад наста ноћ, и благородници, који се с њим весељаху, поспаше, он одбеже са мало њих, који су знали за његову тајну, имајући Бога и калуђера за вође. И кад дан свану, они благородници тражаху господина свога, и гле, не могоше га ни видети ни наћи. Говораху међу собом: „Да се не шали с нама, па се вратио к оцуг“ Потраже и калуђера, који бејаше с њим, и друге од слугу његових, па, не нашавши ни њих, говораху: „Какав је ово ужас с намаг Камо се деде господин наш“ Тако жалосни и збуњени оставише лови одмах се вратише господару, оцу његову, и испричају му да не знају где му је син. А родитељи, чувши о свом сину тако ненадан и непријатан глас, тахо се сжалостише, да умгло не свискоше. И дошавшт себи, сетише се да нико доуги него гг је онај Рус, калуђер, одвео у Свету Гору, јео још израније знађаху да је жудео тамо. Одмах се стекоше б:3-