Старе српске биографије. Књ. 1

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 91

светим олтаром, и заветова се Господу, па, благословив се од игумана и узев једног стаоца, одликована чином свећенства, попе се на велики манастирски пирг.'2 М, затворив га око себе, захвали Богу речима: „Узносим те, Господе, што си ме примио“.

И јереј, пошто изврши молитву, постриже му власи с главе, и обуче га у ризу анђеоскога лика, и измени му име Растко именом Сава. А он многим сузама окропи земљу, упућујући Богу захвалне и похвалне речи, говорећи: „Ти испуни жељу срца мога“, тако да се и старац постиде од силна плача његова.

А кад се ово извршило н читање довршило, бејаху сви устали, и они који су стражарили потражише господина својега, и гле, он се не могаше нигде видети. Потражише га свугде, и у цркви,и у манастиру, вичући па, не нашавши га, почеше нападати на игумана и бити калуђере. А војвода, утишав узбуну, рече игуману и калуђерима: „Каква је ово неправда и срамота од вас, о часни оци Ми пак, стидећи се лика који носите, презресмо вашу пакост, па бисмо према вама кротки и човекољубиви! Зар није најпре један од вас долазио да проси милостињуг Ево овај лажљивац, смрти достојан, па показа на једног који, презрев дар као ништа, уграби од оца сина и побеже, чиме изложисте оца и матер самртноме плачу а нас великоме труду. А сад пак, када смо дошли, од руку наших сакристе господина нашег, и једнако радите по својој вољи. Што вам тако паде га ум, да нам се поругатег Мли ви мислите 7: се ми потрудисмо залуду, тражећи ваздуха, а не господина нашегр Сад = вам главе полетети! Реците где сакристе нашег господина“ –

Младићи пак, чувши ово од војводе, будући готови на суровост, љуће и нештедно почеше бити

## Лирг — висока четвотаста кула (стуб), на врху које јен црхвипа,